четвртак, 01. септембар 2016.

Cela ta stvar oko imanja dece nije u stvari toliko komplikovana




Postoje ljudi koji su dobri u životu. U tom takozvanom življenju. I oni koji nisu. Oni koji su dobri požele još života sa svim onim što on donosi jer su oni dobri u tome. I onda oni imaju decu i to je skroz kul.

Naravno postoje i ljudi koji samo misle da su dobri u životu iako to možda nije najobjektivnije, i ovi kojima trenutno ne ide to življenje ali su dovoljno jaki da znaju da mogu da podnesu još života. To je za rispekt isto, ova druga grupa malo više od ove prve.

Svi oni koji osećaju da nisu dobri u životu ili jednostavno im je dovoljan taj svoj jedan, ne žele decu. Ne treba da imaju decu ako ne žele i to je to. Nema tu šta ko da te osuđuje ili da te boli uvo što te osuđuju.

Mene ako bi neko pitao kada ću da imam decu, ja bih odgovorila – Evo čekam da postanem dobra u životu, pa možda onda.


A ima i ona kategorija koja uopšte ne razmišlja i samo se razmnožava. Onako automatski. To je isto legitimno. Zbog ljudi koji ne razmišljaju i ovih što imaju decu a loši su životu, pa su pomislili da će se tako izvući, mi živimo u svetu u kakvom živimo.

Sve ostalo može da se protumači sa lica Bena Afleka na priloženoj fotki. 


Нема коментара:

Постави коментар